Druze direktore, hvala ti na ovom linku! ;)

Na artichokin zahtev moram ovako umorna da pisem izvestaj sa ovogodisnje Etrgovine. :)

Moram reci da je velika steta za svakog ko nije bio jer je ovo dosad najbolja konferencija kojoj sam prisustvovala. S obzirom da su mnogi vec izneli svoje misljenje o ovom dogadjaju gledacu da sto jasnije iskazem sopstveno misljenje. :)

Organizacija je bila vrlo zadovoljavajuca, i mislim da sam napokon upoznala sve organizatore. Jako prijatni ljudi, svi! ;)

Predavanja su, po mom misljenju, bila najkvalitetnija drugog dana kada su izmedju ostalih, svoje teme izlagali Marko Bijelic, Gorana Tomanovic, Ilija Studen, Vladimir Nikic… Goranino predavanje nazalost nisam mogla da pratim jer sam morala da idem u Salu 2 da slusam neko poprilicno dosadno predavanje ali posao je ipak na prvom mestu. :) Mada, kako cujem, njeno predavanje je bilo jedno od boljih tako da sam joj obecala da cu je gledati na snimku (ove godine ce svi ucesnici dobiti snimak cele konferencije ako sam dobro razumela).

Pored toga sto sam i radila tamo moram da priznam da sam se dosta i odmorila od svega iz Beograda. Jeste da je opet bilo jako malo spavanja ali tri dana daleko od uobicajenih stvari dosta odmara. :)

Upoznala sam dosta novih ljudi, ali isto tako i obnovila druzenje sa mnogima koje i ne srecem bas tako cesto. Pored ljudi iz struke :) i sa DPTa, bile su i moje kolege sa specijalistickih tako da smo se bas lepo druzili, svi zajedno. :)

Prvi dan smo bili u vec poznatoj Omegi na pizzi. Nije bilo bas najukusnije ali bili smo svi tako gladni da se nismo bas mnogo bunili. :) To vece smo izasli… bilo je zaista jedinstveno :D … po preporuci smo otisli na jedno mesto koje je jedino zivo u Subotici tokom nedelje i zavrsili smo na studentskoj zurci sa narodnjacima :D … necu da spominjem ko je sve bio, mozda ljudi ne zele da se kompromituju (ali mislim da sad mogu da ih ucenjujem). ;)

Drugi dan je bio skroz zanimljiv, prvo smo slusali dobra predavanja pa smo malo setali pored jezera jer je napokon (kako sam to mogla da zaboravim) bilo predivno vreme. Nakon toga smo isli u Vinski podrum. Kako ne pijem inace, stvarno sam se potrudila da svako vino probam bar malo, ali vec posle prve case sam sela. Prvo su mi se svi smejali ali su i ostali to uradili ubrzo. :) A posle toga smo imali svecanu veceru…. bilo je vrlo veselo… i igrali su pojedini… opet necu da spominjem imena iz istog razloga… sta ce ljudi, bili su pre toga u vinskom podrumu. :D Vecera je prosla u jako dobrom druzenju… skroz sam zadovoljna!

I treci dan… moram da kazem da je bilo dosta studenata i da sam jako zadovoljna zbog toga… cak sam i neke studente spojila sa direktorima :) pa sam dobila kompliment da sam bas super… i jesam, majke mi! :)

Neke slike su ovde, kolega Ilija Studen je bio dobar pa je i mene slikao. :)

A da ne zaboravim i na novine sto se tice same konferencije ove godine. :)
Moram da zahvalim Nebojsi na svemu sto se tice same konferencije… i da ga zamolim da pozdravi g-dju Milku! :)

Ne znam, verovatno sam nesto propustila ali nemam vise snage… odmorila sam se od BGa ali kad sam se vratila trebalo mi je da se naspavam a nisam stigla jer sam imala da zavrsavam projekat za specijalisticke. Ali bitno je da smo ga zavrsili tako da sad mogu da idem mirno na spavanje… do 7:30h. :)

Da li je moguce da neki ljudi upadnu u depresiju i onda postanu toliko jadni??? Ne mogu da verujem da neko nije dovoljno jak da se izbori sa ne tako velikim problemima u zivotu i da onda postane depresivan. A zapravo postaje nista… covek bez osecanja… jadno, stvarno jadno!!! A moj veciti problem je sto imam zelju da stalno nekome pomazem, da pokusavam da oraspolozim osobe iako mi nisu toliko bitne iako mozda one to za mene ne bi nikada uradile… hm, to je verovatno ipak samo moja krivica. Moja greska je sto izigravam budalu zbog drugih cak i kad nemam vremena ni za sebe… I nikad mi se ne vrati na dobar nacin… a ja nikako da naucim da sa takvim osobama treba prvo sebe da gledam pa tek onda njih… ipak, treba imati dovoljno energije i za svoj i za njihov zivot, a to je jako tesko…

Potom i ta anksioznost… ubija… svakog. Uvek si stegnut jer se plasis… bolesno… i tuzno… gubis mnogo toga lepog u zivotu jer si se prepustio bolesti… i nista ti ne pomazu ni najbolji psiholozi niti psihijatri ako ne zelis sam sebi da pomognes… jako tuzno…

Pre dve godine sam prekinula jedno prividno dobro prijateljstvo jer sam smatrala da sam dala mnogo od sebe da ucinim bolji zivot toj drugarici, a ona mi je vratila ironijom… strasno… i mislila sam da nema mnogo takvih osoba, bar ne oko mene, kad evo ga opet…

Bar da mi placaju za lecenje!!! :)

Nemam vremena da pisem… obicno se setim na poslu ali tek tad nemam vremena :)

Sad radim na nekom projektu, i volela bih da spavam ali mi treba net pa sam naravno i na chatu i malo “pricam” sa ljudima sa kojima sam slabo u kontaktu. Zato i volim messenger-e, ostajem u kontaktu sa ljudima sa kojima inace verovatno ne bih ostala. :) Iz razloga sto nemam bas vremena da se vidjam sa svima, ne volim mnogo bas da pricam telefonom tako da mi je ovo savrsen nacin komunikacije. A i jeftinije je! :)))

Inace, danasnji dan mi je prosao u dobrom raspolozenju i jos boljem druzenju. :) Moglo bi se reci da sam trenutno poprilicno zadovoljna svojim zivotom. Kazem poprilicno jer uvek moze bolje, i moze bez odredjenih ljudi koji te smaraju u zivotu, ali dobro… mozda bi bilo dosadno bez njih. :) Mada bih volela da su neki drugi prisutni, ali sta sad… nastavljam….

A idem i da spavam… smorila sam ionako :)

PS Preporucujem film “300″, meni je ekstra. ;) (posebno Kseniji aka Nurse Naughty, zbog nenormalno dobrih glumaca i izuzetno snimljenih scena u toku borbe.. ;)