Od sinoc pokusavam da dodjem sebi, ceo dan danas slusam vesti, citam druge blogove, slusam tudja iskustva… i prosto ne verujem i dalje sta nas je sve zadesilo - jedno ogromno iskustvo?! :)

Danas smo se sestra i ja smejale svemu sto nam se desilo juce… od planiranja odlaska na koncert do jutrosnjeg dolaska kuci. Ali juce sam se vise smejala od muke…

Dan je proticao sasvim normalno, otisla sam po pasos u ambasadu i dobila sam vizu. :) Jedva cekam da idem na taj moj mali odmor. :)

Ali sve je krenulo pogresno od promene plana, tacnije sestrin kum je odlucio, i malo kasno nam to javio, da ne idemo kolima nego vozom, zbog kise?! Ok, krenucemo vozom. I onda odlazimo na zeleznicku stanicu oko 18h na kojoj stoji gomila ljudi i ceka naredni voz jer jedan prepun voz upravo odlazi. Ok, sledeci voz je ionako za samo 25 min. (tako pise na sajtu). Ali sledeci voz kasni… ko bi rekao :) i dolazi negde oko 19:30. U medjuvremenu ipak razmatramo mogucnost da krenemo kolima ili autobusom ali sestrin decko, iz Galenike koji ima pogled na autoput, nam javlja da je uzasna guzva na autoputu i da nije bas pametno da idemo tuda. Ok, ulazimo nekako u voz za Sid koji vanredno ide do Indjije. Stoji se na obe noge, to je bitno. :) A i treba da s putuje samo 45 min… izdrzacemo… ali malo smo u planiranju izostavili odredjene rizike pa smo putovali skoro 2h. Stigli smo oko 9:20 u Indjiju. Napokon. :)

I opet zbog guzve, krecemo pesaka do mesta dogadjanja. Ne znam koliko tacno ima, neki kazu 2 neki 4km, ali meni se cini da ima 4 jer smo pesacili nekih pola sata, mozda i malo vise. I taman smo se priblizavali kad je RHCP izasao na binu i poceo da svira. Usput smo pevusili, isli sve brze ka muzici tako da smo zakasnili na dve pesme, ali smo ih usput slusali. Usli smo na brzinu unutra i za mene je pocelo zezanje. Super muzika, dobro se cuje, dobra atmosfera, srecem u celoj onoj gomili kolegu Aleksandra… nekoliko pesama i kraj… malo smo se zbunili kad eto njih opet - Give it away. I posle nje, zaista kraj. Malo smo se smorili, ali svi su poceli da se razilaze pa hajde i mi cemo posto je pocelo da grmi i seva. I tu zapravo pocinje “zabava”. Nakon nekoliko koraka, pocinje kisa i mi se sakrivamo pod satorom gde se prodaje hot-dog. Obicno mi je hrana jako draga ali ovaj put mi nije bilo do nje (mada sam u medjuvremenu ipak pojela jedan hot-dog od tricavih 150din.). Usput postaje i hladno, ja uzimam kosulju od kumove sestre, ali zbog vetra kisa ipak pada na nas. Tu smo bili nekih sat vremena sigurno kad su poceli “dragi” organizatori, odnosno obezbedjenje da tera ljude da izadju napolje. Super, pokisnite, prehladite se, razbolite se ali mi moramo da rasklanjamo sve. Po blatu istrcavamo napolje jer i dalje pada kisa, pokusavamo da udjemo u neki autobus ali niko nam ne dozvoljava… ja ne verujem sta se desava. Napokon prestaje kisa i mi krecemo kao i masa ljudi pesaka nazad do Indjije i voza. Idemo izmedju automobila i autobusa koji stoje i ne pomicu se. I ne znam posle koliko stizemo, ali od hiljade ljudi jednostavno ne mozemo ni da pridjemo stanici a kamoli da udjemo u voz. Sakriveni pod nadstresnicom, propustamo dva voza za BG jer ne mozemo ni da im se priblizimo. Ljudi prelaze one pruge dok nailaze vozovi… mislila sam da ce neko 100% poginuti…
Vec potpuno izmoreni, odlucili smo da udjemo u sledeci voz pa makar se tukla sa ljudima. :) I gle cuda, poslali su voz sa vise od cetiri vagona i ne znam kako, uspevamo da udjemo u vagon pri kraju gde je bilo najmanje ljudi. Tu smo posle manjeg incidenta (ne znam kako sam uspela da se smirim i da ne napravim neku glupost) uspeli da udjemo i u kupe i da sednemo. Stigli smo u BG negde oko 5h. Sledeca scena je Beograd pun prljavih, blatnjavih ljudi… boze, kakva ironija. :) Taxija nema nigde, nema ih ni na poziv pa sestra i ja odlucujemo da udjemo u tramvaj sa ostalim blatnjavim svetom. Nekoliko stanica kasnije ulazimo u taxi i napokon stizemo kuci oko pola sest-sest.

I onda sam se kao naspavala… i deluje mi kao da sam sve sanjala… glupa, beznadezna situacija - kako izaci iz Indjije… samo hocu kuci, u toplo. Nije ni cudo sto u takvim situacijama prorade zivotinjski nagoni. :)

Sve u svemu, ne mislim da je grupa nesto posebno kriva sto je tako kratko svirala… krivi su mi organizatori koji su znali da ce padati kisa i koji su trebali da naprave i plan B za ljude koje zatekne kisa. Ali ne.. od organizatora ostalo je samo obezbedjenje koje je izbacivalo ljude napolje na kisu. Eh… da li je moglo vece dno da bude?!
Nemam nista protiv Indjije kao grada, ali ovakva desavanja jednostavno nisu za tako mala mesta sa po jednim eventualno dva prilaza i izlaza iz grada.

Eto od ovog koncerta mi je ostalo samo lose secanje kao i blatnjave patike, ali njih cu vec oprati. :)
A gradonacelnik Indjije kao i ljudi iz Exita bi trebalo da se usaglase kakve ce izjave davati za medije… da li su clanovi RHCPa krace svirali zato sto je pozlilo bibnjaru ili zato sto su culi da se sprema nevreme ili zato sto nisu znali koliko ce ljudi doci na njihov “koncert”. I cime su na kraju otisli sa bine, kombijem ili helikopterom. Mislim da je pametnije ako nisu imali nista pametno da odgovore na datu situaciju da su cutali i bar sacekali malo da smisle sta je najpametnije reci. Ovako… ljudi polako hoce da se otarase karti za Exit jer ne zele da imaju vise ista sa Exitovom organizacijom.

PS Najzalije mi je sto smo pored potrosenih 6k dinara na ovaj dogadja, sestra i ja umalo se razbolele. Ali kao sto rekoh.. sve je to jedno veliko iskustvo! :)

Ovo su samo neke od slika, nadam se da ih ima jos kao i snimaka…. :)

Stigla sam sa posla danas, malo odmorila, sredila utiske (valjda) o vikendu koji je upravo prosao.

Kolega sa specijalistickih studija, Vlada Ivanovic je organizovao jedno predivno druzenje svih studenata, i to na selu. Inace, Vlada je jedan od osnivaca Internet kluba “Ljig”, sajtova selo.co.yu, internet.org.yu, turizam.co.yu, garden.co.yu, …

Skola IIM/Euro je organizovala prevoz tako da su studenti iz Novog Sada negde oko pola devet ujutru, u subotu, pokupili nas troje iz Beograda i krenuli smo za Ljig. Islo nas je 15ak, kao i profesor Varagic i menadzer skole Bojan Lalic. Stigli smo u LJig negde oko pola jedanaest, i prvo smo otisli do vodenice kod Uche. Vodenica je jako stara ali i dalje radi, a predstavlja i turisticku atrakciju. Tu smo upoznali vlasnika kuce-restorana-vodenice :) koji nam je ispricao nekoliko zanimljivih prica o vodenici, obicajima u tom kraju, samom turizmu, a posebno interesantna je bila prica o Vajatima (neki drugi put cu pisati o njima). ;)

Nakon toga nas je docekala i ekipa Nacionalnog dnevnika sa TV Pinka, koja je snimila jedan kraci prilog o spoju elektronskog poslovanja i seoskog turizma. Sto bi rekao voditelj dnevnika: Videcemo jedan dobar spoj modernog i arhaicnog, Interneta i seoskog turizma! :) Nasa koleginica Gorana je dala jednu izjavu koju su malo sasekli (c c c :)), a meni je zao sto se bas i ne vidi moja PogOdak! majica, zbog koje su svi pravili zanimljive sale na moj racun. A mogla sam i da izvucem bar jednu platu vise da sam bolje izreklamirala svoju firmu. :D

Nedaleko od vodenice se nalazi i najveci bazen u Ljigu, a verovatno i okolini, gde smo i otisli nakon snimanja. Nije bilo puno ljudi (kasnije sam saznala od Vladine zene da se u LJigu radi i subotom pa pretpostavljam da je to razlog sto je bazen bio praznjikav). Voda je bila savrseno dobra tako da mi se nije izlazilo iz vode, a ni ostalim kolegama… malo smo se vratili 20-30 godina unazad… kako ko! ;)

Medjutim, kako je vecina ogladnela, spakovali smo se u kombi i krenuli na planinu Rajac. Rajac je visok 848m, i sto bi rekao Vlada, ima neke slicnosti sa Mont Everestom koji je visok 8848m. :) Malo smo prosetali, svratili do neke stare i napustene crkve, gde smo dobili odlicno Goranino predavanje o crkvama, ponasanju u crkvi, samoj crkvi i njenim prostorijama i sl.
E, a onda smo napokon otisli da jedemo. :) Jeli smo u nekom restoranu pored planinarskog doma (ako sam dobro zapamtila). Rucak je bio skrooooz dobar. :) Kajmak, duvan cvarci, tople lepinje, jagnjetina… :)

I to nije kraj prvog dana! :) Ne znam koliko je sati bilo kad smo stigli i do naseg smestaja. Kuca se nalazi u selu Trudelj, koje je na nekih 300-400m nadmorske visine. Ali sto je svima bilo najbolje, kuca ima bazen, iz kog se gleda na susedno brdo. :) Kako smo ostavili stvari tako smo poskakali u bazen. Kad se smracilo, napravili smo mali pool party. :) Neki su gledali fudbal, finale u kom su nasi mladi fudbaleri igrali i izgubili, ali nema veze… ne volim fudbal, ali mi je drago zbog njih. ;) S druge strane, neki su pravili rostilj… previse mesa za jedan dan, ali sta cu, svu sam muku podnela (a kao ne volim nesto bas da jedem meso). :D Nakon rostilja, prica, prica, prica… ali i spavanje. :)

II dan - Gorana i ja smo ustale oko 8h, izasle napolje, ali neke kolege su se vec kupale odavno u bazenu… (jednom od njih su u jednom trenutku i spale gacice, ali bio je okrenut :D)… savrseno jutro! :)
Nakon dorucka krenuli smo ka manastiru, ali smo usput stali na vasar u Ljigu… opasno! :) Ovde bi slika znacila mnogo vise od gomile reci tako da ih necu ni trositi. :) Dan smo proveli opusteno uz obilazak manastira, prezentaciju filma o kosidbi, zaboravila sam kako se zove film. :( Posle smo opet otisli do vodenice gde smo i rucali (vecina je sad jela ribu, ali neki su ostali na mesu). :) Uz rucak smo lagano pricali o nasim specijalistickim studijama, Bojan Lalic nas je podsticao da sto pre zavrsimo sa specijalizacijom i hvala mu na tome… nesto smo svi postali optimisti da to mozemo brzo da zavrsimo. :) Posle rucka, opet na bazen. :) I onda, nazalost smo krenuli kuci, negde oko pola sedam.

Moram priznati da ne pamtim kad su mi dani bili ovoliko ispunjeni i to kvalitetnim druzenjem, prijatnim obilascima prelepih predela u okolini Ljiga. Upoznala sam malo bolje ljude sa specijalistickih i moram da priznam da su me svi, ali bukvalno svi odusevili svojim ponasanjem… Dogovorili smo se da organizujemo jos ovakvih vikenda… nadam se da hocemo.

Svi smo veoma zahvalni Vladi Ivanovicu koji nas je pozvao, predstavio sve na najbolji moguci nacin. Svecano obecavam da cemo mu se oduziti! ;)

Slike i snimke cu naknadno postaviti, samo da dodjem do svih… jedva cekam! :)

Mozda sam nesto bitno zaboravila da kazem… u toliko stvari desi se da se nesto i zagubi… uvek… ali tu su drugi da pomognu! :)

O ovom vikendu pisali i :) Aleksandar, Ilija, ….

Alkohol ne podnosim, ali jedino sto mogu da pijem je Baileys. I samo da ga pijem! :)))