Zamislite.. desi se i meni da budem nervozna. Zvuci nemoguce, ali je tako. :) A zasto je to tako… pa obicno vas povrede osobe do kojih vam je stalo, zar ne? Tuzno je kad osetite da vas neko laze za gluposti, a vi pritom zelite da verujete toj osobi. A kako?

E sad, posto ne volim da ocajavam, nasla sam nesto sto ce da mi “izleci” nervozu i blagi stres koji su se nagomilali prethodnih dana. :) Odmorilo me je.

1. Vidjanje sa prijateljima

Dobar, stari i vec oprobani recept. I stvarno pomaze. Lepo druzenje sa ljudima sa kojima se nisam skoro videla, opustena prica uz DJa iz cafea. Mada, pomogle su dosta i slatke palacinke koje sam pojela :) Prosto nikad necu moci da verujem koliko meni cokolada vraca pozitivno raspolozenje. Jedino sto moram da pazim da nemam potrebu da se vracam cesto u dobro raspolozenje jer cu onda morati nakon toga da se vracam iz stanja “debele” devojke u “normalnu”. :)

2. Vidjanje sa posebno dragom osobom
Morate je imati u zivotu. Da li ce to biti sestra, brat, mama, drugarica, prijatelj… Nebitno je, ali jednostavno morate imati osobe u svom zivotu pred kojima mozete u potpunosti da se otvorite a da se pritom ne plasite da ce to iskoristiti protiv vas. A mozda mozete da imate nekoga cije samo prisustvo pozitivno utice na vase raspolozenje.

3. Presadjivanje “polumrtvog” cveca :)
Danas sam to prvi put radila. :) Bila sam ubedjena da je to tako dosadan posao, ali danas sam shvatila da dok se ruke dooooobro ne uprljaju nema nista od pozitivnog zavrsetka posla. Bez da me pogresno shvatite. :) Presadjivanjem cveca, dajete mu novu sansu za zivot. I kako onda da se ne osecate bolje. I nadam se da ce moj bonsai poceti da zivi napokon.

Nema mesta nervozi!

Shoping u jedan posle ponoci… delovalo mi je kao glupost kad sam cula da Tempo radi non-stop od pre mesec-dva. Ali ispostavilo se da je ipak korisno. :)
Manja je guzva nego preko dana mada se nisam nadala ni tolikom broju ljudi. Cekali smo u redu oko 20-30 min. Sto je bolje od 1-1,5h. :)
Ima mnogo slobodnih mesta za parkiranje.
Nema dece koja trckaraju oko kolica.
Svidja mi se. :)

Tenis – Srbija:Australija 3:1

Subotu sam ceo dan provela ispred tv-a, prateci tenis (posto sam ostala bez karata). Davis Cup u Areni, oko 20.000 gledalaca.
Bili su zanimljivi mecevi, a publika je taj dan tu i tamo bila pristojna. E sad, kako nije bilo urlanja pri navijanju, nasem dragom Djokovicu je to zasmetalo pa je ljutito kritikovao publiku da bi trebalo da se ponasaju kao da su na fudbalskoj utakmici. Ili su bar oni tako shvatili jer je tako izgledalo i zvucalo u nedelju. Bas mi je bilo bezveze. Ok, nisu ni Australijanci bolje izgledali ali njih je bilo 20ak a nasih 20ak hiljada. Ipak su i oni morali da se cuju. Ali sudija koji umiruje publiku na tek naucenom srpskom: Molim vas…. e to mi je bilo bas porazavajuce.
Ali dobro, kad gledam sa vedrije strane :), odlicno je sto se uopste odigrao ovakav jedan susret kod nas, sto su nasi igrali odlicno i pobedili. Nesto se ipak desava… to je bitno.

Odbojka – Srbija:Holandija, Srbija:Belgija 3:2

Jos jedno sportsko desavanje, koje je malo dalje od Beograda :), i koje sam isto pratila u subotu. Devojke su super odigrale protiv Holandjanki, mec je bio sjajan. Sinoc sam bila na rodjendanu kod naseg druga Dimitrija pa nisam mogla da pratim i mec sa Belgijom, ali bitno je da su pobedile.

100 – Vlade Divac stvara novi tim! Mozes i ti!

U subotu uvece smo otisli na “Zurku za Srbiju”, u okviru trodnevne manifestacije koju je organizovao nas kosarkas Vlade Divac kao zvanican oprostaj od karijere. Bilo je skroz dobro, muzika super, njegovi gosti pristojni i lepo raspolozeni. A neki su bili vrrrrlo good looking :). Na pr. Sarunas Marciulionis. Covek bas, bas dobro izgleda. ;)
Slusali smo Vladu Divljana i jako staru pesmu “Patuljci” (Ona radi u rudniku…), Darka Rundeka, Atomsko skloniste, Van Gogh-a, Aleksandru Kovac, Mori Cante, Esmu Redzepovu, Sabana Bajramovica, orkestar Bobana Zdravkovica, James Brown Family… Ostali smo do ponoci, bilo je jako dobro. Izigrala sam se uz James Brown Family.

“Velika humanitarna akcija koja počinje u Srbiji u septembru pod sloganom “Možeš i ti“ i koja će trajati naredna četiri meseca ima za cilj prikupljanje sredstava za kupovinu i adaptaciju napuštenih seoskih domaćinstava za pomoć izbeglim i raseljenim porodicama koje žive u kampovima širom Srbije.

Svako može postati deo Vladinog novog tima i podržati ovu humanitarnu akciju u okviru svojih mogućnosti slanjem poruke na 6312 za 063 mrežu odnosno 6412 za 064 mrežu. Svaka poruka se tarifira sa 100 dinara a sva prikupljena sredstva biće usmerena na rešavanje ovog važnog socijalnog pitanja.”

Radeci na jednom klijentu koji se izmedju ostalog bavi izradom i iznajmljivanjem kostima za maskenbal, sasvim slucajno :) smo dosli i do sajta sexy kostima. Zaista postoji ogroman izbor kostima, od omiljenih medicinskih sestara preko indijanki, vila, carobnica, cheerleaders-ica do skolskih uniformi. I potpuno su minimalisticki. :)))
Po mom misljenju, kostimi su odlicni, devojke modeli jos bolje. :D
Ima i muskih kostima i modela, ali u neuporedivo manjem broju. I nisu toliko zanimljivi. :)

Ma pogledajte sami… Uzivajte! ;)

Jutros gledam koji je datum… 11. septembar… i kao poznat mi je datum, ali ne znam zasto. Pocinjem da razmisljam da nije nekome rodjendan, da nije ovo da nije ono… i onda ukljucim vesti i podsetim se.

Huh… dugo nisam pisala. Mada nisam imala ni kad. U petak posle posla sam na kratko dosla kuci pa smo uvece isli Jelen Festival, na Happy Mondays-e. Bilo je skroz ok, ali je isto tako bilo mnogo hladno (za razliku od Beer Festa), a i ja sam bila mrtva umorna. Vec u subotu je bilo mnogo bolje kad sam se kao naspavala. :) Opet nismo sve slusali, dosli smo na Kalemegdan bas kad je Plejboj zavrsio tako da smo malo sacekali dok nije poceo Ian Brown. Bio je odlican. Otpevao je moju omiljenu pesmu tako da sam bas, bas zadovoljna njegovim nastupom. Jos smo se sasvim slucajno nasli u prvom redu tako da smo ga i videli dobro. Imam dosta snimaka (audio, video) i slika, a i novinari su nas slikali. Mozda me i ima negde. :)))
Posle njega, na red su dosli Partibrejkersi koji su bili skroz dobri i brzi tako da je moglo bas dobro da se igra uz njih. :) A onda je na red dosao Darko Rundek, zbog kog su ljudi poludelu, u pozitivnom smislu. Bila je super atmosfera. Nisam ni znala da ga ljudi toliko vole. Nije bio mnogo spor, a po onakvom vremenu dobro je dosao latino ritam njegovih pesama.
Nisam docekala Laibach jer je drug :) dosao po mene. Ali smo zavrsili na nekoj sedeljci, skroz cudnoj. A kako… to je vec posebna prica. Sasvim slucajno, na semaforu, njih 4-oro u kolima do nas se odvaljuju od smeha, pocnemo i mi da se smejemo, oni nas zovu da im se pridruzimo i mi idemo za njima. Zasto… pa ne znam. :) Uglavnom, ispostavilo se da je riba koja je vozila izvrsni producent filma koji se snima upravo kod nas, tip je neki organizator :), a dvoje stranaca su dosli iz Francuske da rade na specijalnim efektima. A tu su bili posle i neki Bosanci. Uh… luda prica. :)
Tako da, to vece je bilo sasvim ispunjeno ali sam tako i uspela da se dobro prehladim. To sam shvatila kad sam se probudila u nedelju, ali sam bila u fazonu – ma nije to nista – i nekako sam naterala sebe da odem na DPT okupljanje. Uostalom, vec sam sebe najavila tamo. :)))
Nasla sam se Sandrom tek oko pola sedam kad smo i popele na 5. sprat Beogradjanke (Plato restoran) tako da smo propustile predstavljanje, slikanje i pricu o E-startu. Steta.
Inace je bilo sasvim opusteno, vidjanje sa vec poznatim ljudima, upoznavanje sa novim koje znam samo sa foruma. Ali kako mi je bilo lose, nisam bas izdrzala do kraja.
Tek danas me je popustila prehlada tako da od sutra opet radim. Spremna sam. :)

I tako… 95% posta nema veze sa naslovom. :) Ma zasto pricati o losim stvarima…

PS Hvala svima koji su brinuli za moje zdravlje. :)

Zainteresovala sam se posebno za ovaj Sandrin post na njenom blogu, ne toliko zbog tematike vec zbog toga sto je u celoj prici dosta toga “savrseno”. E pa posto je savrseno onda mora da se nadje i na mom blogu. ;)

Sandra je vec poznata sirem krugu ljudi kako po svojoj druzeljubivosti :) tako i po svom blogu na srpskom i engleskom, a ko je ne zna moze da je upozna u nedelju. I mene. :))

Prica o savrsenoj soljici za savrsenu prvu, jutarnju kafu koju pijete u savrsenoj pidzamici u savrsenoj foteljici. :)

Zamislite sad da sve to radi i jedna savrsena osoba poput mene. :D

Ali nemoguce je… moja prva, jutarnja kafa je negde oko 11h na poslu. Sumnjam da bi bilo dolicno da tako sedim u svojoj kancelariji. :)))