Jutros gledam koji je datum… 11. septembar… i kao poznat mi je datum, ali ne znam zasto. Pocinjem da razmisljam da nije nekome rodjendan, da nije ovo da nije ono… i onda ukljucim vesti i podsetim se.

Huh… dugo nisam pisala. Mada nisam imala ni kad. U petak posle posla sam na kratko dosla kuci pa smo uvece isli Jelen Festival, na Happy Mondays-e. Bilo je skroz ok, ali je isto tako bilo mnogo hladno (za razliku od Beer Festa), a i ja sam bila mrtva umorna. Vec u subotu je bilo mnogo bolje kad sam se kao naspavala. :) Opet nismo sve slusali, dosli smo na Kalemegdan bas kad je Plejboj zavrsio tako da smo malo sacekali dok nije poceo Ian Brown. Bio je odlican. Otpevao je moju omiljenu pesmu tako da sam bas, bas zadovoljna njegovim nastupom. Jos smo se sasvim slucajno nasli u prvom redu tako da smo ga i videli dobro. Imam dosta snimaka (audio, video) i slika, a i novinari su nas slikali. Mozda me i ima negde. :)))
Posle njega, na red su dosli Partibrejkersi koji su bili skroz dobri i brzi tako da je moglo bas dobro da se igra uz njih. :) A onda je na red dosao Darko Rundek, zbog kog su ljudi poludelu, u pozitivnom smislu. Bila je super atmosfera. Nisam ni znala da ga ljudi toliko vole. Nije bio mnogo spor, a po onakvom vremenu dobro je dosao latino ritam njegovih pesama.
Nisam docekala Laibach jer je drug :) dosao po mene. Ali smo zavrsili na nekoj sedeljci, skroz cudnoj. A kako… to je vec posebna prica. Sasvim slucajno, na semaforu, njih 4-oro u kolima do nas se odvaljuju od smeha, pocnemo i mi da se smejemo, oni nas zovu da im se pridruzimo i mi idemo za njima. Zasto… pa ne znam. :) Uglavnom, ispostavilo se da je riba koja je vozila izvrsni producent filma koji se snima upravo kod nas, tip je neki organizator :), a dvoje stranaca su dosli iz Francuske da rade na specijalnim efektima. A tu su bili posle i neki Bosanci. Uh… luda prica. :)
Tako da, to vece je bilo sasvim ispunjeno ali sam tako i uspela da se dobro prehladim. To sam shvatila kad sam se probudila u nedelju, ali sam bila u fazonu - ma nije to nista - i nekako sam naterala sebe da odem na DPT okupljanje. Uostalom, vec sam sebe najavila tamo. :)))
Nasla sam se Sandrom tek oko pola sedam kad smo i popele na 5. sprat Beogradjanke (Plato restoran) tako da smo propustile predstavljanje, slikanje i pricu o E-startu. Steta.
Inace je bilo sasvim opusteno, vidjanje sa vec poznatim ljudima, upoznavanje sa novim koje znam samo sa foruma. Ali kako mi je bilo lose, nisam bas izdrzala do kraja.
Tek danas me je popustila prehlada tako da od sutra opet radim. Spremna sam. :)

I tako… 95% posta nema veze sa naslovom. :) Ma zasto pricati o losim stvarima…

PS Hvala svima koji su brinuli za moje zdravlje. :)

Zainteresovala sam se posebno za ovaj Sandrin post na njenom blogu, ne toliko zbog tematike vec zbog toga sto je u celoj prici dosta toga “savrseno”. E pa posto je savrseno onda mora da se nadje i na mom blogu. ;)

Sandra je vec poznata sirem krugu ljudi kako po svojoj druzeljubivosti :) tako i po svom blogu na srpskom i engleskom, a ko je ne zna moze da je upozna u nedelju. I mene. :))

Prica o savrsenoj soljici za savrsenu prvu, jutarnju kafu koju pijete u savrsenoj pidzamici u savrsenoj foteljici. :)

Zamislite sad da sve to radi i jedna savrsena osoba poput mene. :D

Ali nemoguce je… moja prva, jutarnja kafa je negde oko 11h na poslu. Sumnjam da bi bilo dolicno da tako sedim u svojoj kancelariji. :)))